06
Oct
09

Снајперисти (2. дeo)

Технике у пољу


Примарна мисија снајперског тима је да елиминише непријатељске мете прецизним далекометним пуцњем. Колико ће добро снајпериста извршити његову мисију зависи од знања, схватања и примене разних техника у пољу које му дозвољавају да се креће, сакрије, посматра и открије мету. Ово су технике које сваки снајпериста мора да савлада пре него крене у било какву мисију. Употреба ових вештина код снајперисте ће утицати на његово преживљавање на бојном пољу.

Камуфлажа


Камуфлажа је једна од основних оружја рата. Она може означавати разлику између успешне и неуспешне мисије. За снајперски тим, то може значити разлику између живота и смрти. Камуфлажне мере су веома важне пошто снајперски тим не може себи да дозволи ризик да буде откривен док се креће самостално, као део других јединица, или док оперише са позиције пуцања. Тренинг гађања учи снајперисту како да погоди мету, а знање камуфлаже га учи како да избегне да постане мета. Обраћање пажње на битност камуфлаже су карактеристике добро тренираног снајперисте.

Путоказ ка метама

Да би постали мајстори камуфлаже, снајперски тим прво мора да схвати значење путоказа ка метама. Индикатори мета су све оно што војник уради или не успе да уради што би могло да резултира откривањем истог. Снајперски тим мора да зна и схвати путоказе ка метама не само да би се кретао не опажено, већ и да би открио кретање непријатеља. Путокази ка метама су звук, кретање, неодговарајућа камуфлажа, узнемиравање дивљине и друго.
а.Звук– Најприметљивије је током ноћи. Проузроковано кретањем, лупањем опреме или причањем. Слаби звукови се могу одбацити као природни, али причање никако.
б.Кретање– Најприметљивије током дана. Људско око је намамљено на кретање. Брзи или неконтролисани покрети се брже открију него спори и контролисани.
в.Неодговарајућа камуфлажа– Сунце. Силуета. Контраст са околином.
г.Узнемиравање дивљине– Птице које изненада одлете у неком правцу. Изненадан престанак животињских звукова. Уплашене животиње.
д.Друго– Кување. Пушење. Сапуни или лосиони. Одбијачи инсеката.
Мисије и методе ангажовања снајперских тимова се разликују по многим стварима од пешадијских. Једна од најзапаженијих разлика је сама техника кретања снајперских тимова. Кретање несме бити откривено или чак сумњиво од стране непријатеља. Због тога, снајперски тим мора да доведе до перфекције технике индивидуалног снајперског кретања.

Правила кретања


Када се креће, снајперски тим мора заувек да упамти следећа правила:
а. Увек предпостави да је поље кретања под непријатељском присмотром;
б. Крећи се полако. Снајперско кретање се мери центиметрима;
в. Немој проузроковати померање траве, жбунова или дрвећа трљајући се о њих;
г. Планирај сваки покрет и крећи се у сегменту руте на време;
д. Застани, погледај и ослушкуј често;
ђ. Крећи се током узнемиравајућих звукова као што су јака паљба, експлозије, бомбардовање, ветар или било шта што би могло да одврати пажњу непријатеља или да сакрије кретање тима.

Индивидуалне технике кретања

Индивидуалне технике кретања које користе снајперски тимови су осмишљене тако да им омогуће кретање без да буду откривени. Ове технике су снајперско ниско пужање, средње пужање, високо пужање, рука и колено пужање и ходање. Као што је показано на сликама испод: а.Снајперско ниско пужање: Ова техника се користи када је сакривање веома ограничено, када смо близу непријатеља или када тражимо позицију за деловање.б. Средње пужање: Овакво кретање се користи када је кретање ограничено а тим мора да се креће брже од снајперског ниског пужања. Средње пужање је слично ниском пужању код пешадинаца.в. Високо пужање: високо пужање се користи када је скривање ограничено али довољно да дозволи снајперисти да подигне труп са тла. Ово кретање је слично као и код пешадинаца.г. Рука и колено пужање: Ово кретање се користи када су нека скривања доступна а снајперски тим мора да се креће брже него код средњег пужења.д. Кретање: Кретање се користи када је заклон добар, непријатељ није нигде у близини, а брзина је дозвољена.

Кретање и навигација снајперског тима
Због недостатка персонала и ватрене моћи, снајперски тим не може себи дозволити да буде откривен од стране непријатеља нити може успешно да се супротстави непријатељу у блиској борби.
Када је то могуће, снајперски тим би требао да буде прикачен за елементе сигурности ( вод/чета ). Елемент сигурности омогућује тиму да дође до оперативне зоне брже и сигурније него када тим иде сам. Плус, елемент сигурности обезбеђује тиму додатну ватрену подршку у случају да буде откривен. Снајперисти користе следеће инструкције када је прикачен за елемент сигурности:
1) Снајперски тим је под командом лидера елемента сигурности докле год је закачен за њега.
2) Снајперски тим се увек појављује као потпун део тог вода/чете.
3) Снајперски тим носи исте униформе као и елемент са којим путује.
4) Снајперски тим се држи одговарајућих предпоставки и позиција у свим формацијама.
5) Снајперска пушка се носи у линији и близу тела, скривајући њену спољашност и дужину цеви.
6) Сва опрема која је јединствена за снајперисте се сакрива од других ( оптика, камуфлажна одела, и све што је везано за њихову опрему ).
Једном када уђе у зону у којој врши дејство, снајперски тим се одваја од елемента сигурности и оперише сам. Два примера која следе када се снајперски тим одвоји су следећа:
1) Елемент сигурности обезбеђује сигурност док се тим припрема да крене у деловање.
а. Тим облачи камуфлажно одело и камуфлира себе и опрему ( ако мисија тако налаже ).
б. Тим проверава да ли је сва опрема осигурана и исправна, и сакрива сву непотребну опрему ( ако мисија тако налаже ).
в. Када је тим спреман, наставља ка сакривајућој позицији, а елемент сигурности је одваја и одлази из зоне деловања тима.
г. Када се елемент сигурности одвоји, тим чека на позицији онолико колико треба да се увери да ни они ни елемент сигурности није откривен. Тада, тим се пребацује на позицију са које ће уследити дејство.
2) Елемент сигурности руководи кратким сигурносним застојем на граници раздвајања. Снајперски тим застаје, уверава се да има добру доступну сакривеност и упознаје се са локацијом. Елемент сигурности тада наставља даље остављајући снајперски тим за собом. Снајперски тим остаје на позицији док се елемент сигурности не повуче из области. Тим се тада самоорганизује по задацима мисије и наставља до позиције са које ће извршити задатак.
Када се бира путања кретања, снајперски тим мора да зна погодности и мане те руте. Следеће путоказе треба употребити при одабиру руте:
1) Избећи познате непријатељске позиције и препреке.
2) Потражити терен који нуди најбољи заклон и сакривање.
3) Узети предност тешких терена ( мочваре, густе шуме итд ).
4) Не користити путеве, трагове од возила или места утабана корачањима.
5) Избегавати изграђене или популацијом насељене области.
6) Избегавати области са високом активношћу непријатељских снага.
Када се снајперски тим креће, увек мора да предпостави да је област под присмотром непријатеља. Због овога и збога величине тима и мале ватрене моћи коју има, тим користи искључиво тип формације које је карактеристично за снајперисте. Карактеристике формације су следеће:
1) Посматрач је на челу, снајпер га прати.
2) Посматрачев сектор сигурности је од 3 сата до 9 сати ( са десна на лево ), сектор сигурности снајпера је од 9 сати до 3 сата.
3) Визуални контакт мора да се одржи чак и када се тим налази на земљи, у лежећем положају.
4) Растојање између чланова тима не треба да буде веће од 20 метара.
5) Лидер тима одређује технике кретања и које се руте користе.
6) Лидер тима одређује место окупљања.
Снајперски тим никада не сме отворено да се упушта у борбу са непријатељем. Тим мора да увежбава акције и поступке док им не уђе у рутину и не постане природна и тренутна реакција у случају да дође до неочекиваног контакта са непријатељем. Примери таквих акција су следећи:
1) Визуални контакт. Ако снајперски тим види непријатеља а непријатељ њих не види, моментално се зауставља. Ако тим има времена, урадиће следеће:
а. Наставити ка најбољој позивији за скривање и заклон.
б. Остати на позицији док непријатељ не прође.
Напомена: Тим неће започети борбу.
2) Заседа. У заседи, циљ снајперског тима је да моментално уклони мету. Пример овакве акције укључује извођење следећег:
а. Посматрач отвара константну ватру на непријатеља.
б. Снајпериста баца димну бомбу између посматрача и непријатеља.
в. Снајпериста упућује прецизан погодак на мету која представља највећу претњу док дим покрива област.
г. Тада посматрач баца гранату и повлачи се ка снајперу, осигуравајући му чистину гађања.
д. Тим се помера на локацију где их непријатељ не може надгледати или отварати директну ватру на њих.
ђ. Ако се контакт не може уклонити, снајпериста упућује индиректну/допунску ватру или елемент сигурности ( ако је прикључен ).
ж. Ако се тим раздвоји, требало би се вратити на следећу последњу означену руту до места састанка.
3) Индиректна/допунска ватра. Када се употребљава индиректна ватра тим мора напустити област што је пре могуће. Ово изненадно кретање може резултирати тиме да локација извлачења тима буде откривена. Због тога, тим не сме само да реагује на индиректну ватру него и да преузме акцију да сакрије своје кретање једном када је изван области удара.
а. Лидер тима извлачи тим из зоне удара користећи најбржу руту дајући смерове и раздаљину ( метод сата ).
б. Чланови тима се извлаче из зоне удара по утврђеним дистанцама и правцима.
в. Лидер тима онда извлачи тим даље из зоне удара користећи најдиректније сакривене руте. Настављају мисију користећи наизменичне руте.
г. Ако се тим раздвоји, требало би се вратити на следећу последњу означену руту до места састанка.
4) Ваздушни напад
а. Чланови тима настављају ка најбољој доступној позицији за скривање и заклон.
б. Између пауза бомбардовања, чланови тима се померају на позицију која пружа бољи заклон и скривање.
в. Тим се не упушта у борбу.
г. Чланови тима остају на позицији док ваздушни напади не престану.
д. Ако се тим раздвоји, требало би се вратити на следећу последњу означену руту до места састанка.
ђ. Да би помогао себи у навигацији, тим треба да запамти руту проучавањем мапа, ваздушних слика, или скица. Тим нотира карактеристичне особине ( брда, потоке, путеве ) и његову локацију у односу на руту. Планира алтернативну руту у случају да се примарна не може искористити. Планира грањање да би преварио познате препреке за кретање. Тим користи теренско одбројавање, које укључује меморисање теренских карактеристика од почетне тачке до мете, како би се одржао на рути. Током мисије, снајперски тим ментално броји сваку карактеристику терена, како би се осигурао да одржава одговарајућу руту.

е. Снајперски тим одржава оријентацију сво време. Док се креће, посматра терен пажљиво и проверава карактеристичне особине нотиране у планирању и проучава руту. Многе помоћи су доступне да осигурају оријентацију. Примери су следећи:
1) Локација и правац којим тече река.
2) Брда, долине, путеви, и друге особености карактеристика терена.
3) Пруге, далеководи, и други објекти које је направио човек.


0 Responses to “Снајперисти (2. дeo)”



  1. Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s


Dobrodošli

Preporucujem:

Baner bloga

Arhiva

oktobar 2009.
M T W T F S S
    Dec »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

free counters


%d bloggers like this: